VINCENT VAN GOGH

Vincent van Gogh (1853-1890) jedno kratko vreme ucio je kod Movea, koji je bio dosta dobar pejzazista; ali je uglavnom bio samouk, crtajuci, slikajuci, citajuci, studirajuci tudje slike sa velikom upornoscu. Njegovo slikarstvo je preuzelo na sebe misiju da izrazi ljudsku dramu i moru postojanja. Boja peva, vristi ili se izliva na platno samo zato da bi se njome docarala osecanja i strasti. Kist ne razmazuje boju, vec u njoj kopa brazde jednim uzbudjenim stilom koji je i sam prozet ljudskom morom. Pazljivom ljudskom oku i lirskoj snazi impresionizma, Van Gogh suprotstavlja drugi pravac: dramaticni ekspresionizam, pun podsticaja. Forme i boje nisu vise uzimane kao sredstva za reprodukovanje utiska i prirode, vec kao izrazaj jednog "dusevnog stanja". Ovako visok stepen izrazajnosti on postize smelom upotrebom boje, mnogo intenzivnijom nego sto je do tada u umetnosti bilo uobicajeno, novim i neobicnim harmonijama boja, a takodje i zestokim potezima linija i cetkice.

1886. godine on dolazi u Pariz gde se, pod uticajem impresionista i japanskih estampi, njegova paleta rasvetljava, potez postaje slobodniji, a teme vedrije. U februaru 1888. odlazi u Arl odakle pise: "Na jug sam otisao iz hiljadu razloga: pre svega da bih video svetlost drugciju nego na severu, gde su boje prizme ugusene maglama, i da bih se priblizio nacinu misljenja i osecanja Japanaca." Vraca se seoskim temama i pejzazima iz svog holandskog perioda, ali sada su to vedre teme pune zivotne radosti i ljubavi prema zivotu, u kojima vise nema traga sumornosti iz njegovog pocetnog perioda. U dusevnoj bolnici San-Remi blizu Arla njegov umetnicki izraz ulazi u novu fazu, njegove slike su pune vapijuce, tragicne izrazajnosti, prigusenih boja i beskrajnih spiralnih kovitlaca.

"Spavaca soba u Arlesu" (sl.8)

"To je naprosto moja spavaca soba, samo sto tu boja mora da odigra svoju ulogu i da dajuci sredstvom uproscenja neki visi stil stvarima, napominje pocinak ili uopste san. Gledanje te slike treba da odmara glavu ili radije imaginaciju. Zidovi su bledo ljubicaste boje. Pod se sastoji od crvenih kvadrata. Drvo kreveta i stolica je zuto kao maslac, a plahte i jastuci veoma svetle limunske zelene boje. Pokrivac je grimiznocrven. Prozor zelen. Toaletni stolic narandzast, a lavor modar. Vrata su boje jorgovana. I to je sve; nista drugo nema u toj sobi sa zatvorenim prozorskim kapcima. Punoca namestaja jos mora da izrazi duboki odmor. Vidimo jos portrete na zidu, te ogledalo, peskir i nekoliko komada odece. Ram ce biti – posto u slici nema bele – beli. A to da bi se osvetio za prisilno mirovanje koje sam morao da podnesem. Na tome cu raditi jos citav sutrasnji dan, ali ti vidis kako je jednostavna zamisao. Senke i bacene senke su izostavljene, to je slikano jednolicnim i otvorenim bojama, kao tkanina." (Van Gogh)

"Kafana nocu" (sl.9)

Ova slika predstavlja borbu perspektivnog prostora i agresivne boje koja pokusava da unisti taj prostor. Ishod je zasrasujuci dozivljaj klaustrofobijske stesnjenosti. U pismu bratu Teu Van Gogh kaze: " Pokusao sam da crvenim i zelenim izrazim snazne ljudske strasti. Soba je kao krv crvena i tamnozuta sazelenim bilijarskim stolom u sredini; tu su zatim cetiri svetiljke zute kao limun, koje sire narandzastu i zelenu svetlost. Svuda sukob i kontrast najneuskladljivijih crvenih i zelenih boja, u figurama skitnica, sto spavaju u praznoj, sumornoj prostoriji. Krvavocrvena i zutozelena boja bilijarskog stola suprotstavljene su neznoj, blagoj zelenoj boji sanka u stilu Luja XV, na kome se nalazi buket ruzicastog cveca. Bela odeca krcmara koji cami u uglu ovog pakla, istice limunovo zuto i cini da bledozelena blesne posebnim sjajem." Nekoliko dana posle ovoga pisao je: " Pokusao sam da pokazem kako je kafana mesto gde covek moze da propadne, poludi ili da izvrsi zlocin. Pokusao sam da predstavim te mracne sile sto vladaju svetom podzemlja u jednoj atmosferi bledog zelenila nalik na pakao."

"Suncokreti" (sl.10)

U avgustu 1888. Van Gogh je zapoceo svoja cuvena ulja s motivima suncokreta. Zamisljao ih je kao dekoraciju za atelje u koji se uskoro trebao useliti i Gauguin. Na pocetku je ta serija trebala obuhvatiti sest, a zatim dvanaest slika "simfonija u plavom i zutom". Van Gogh, medjutim, nije svoj plan proveo do kraja. Kod dva jos postojeca primera radi se o kopijama koje su nastale u januaru 1889. Umesto svetlo na tamnom, ovde je primenio svetlo na svetloj podlozi. Nema senki, ni tradicionalnog modeliranja. Dominantna je zuta boja sa malim delovima zelene boje.

"Polja zita sa zeteocem" (sl.11)

O ovoj slici Vincent pise bratu Teu: " Borim se oko jedne slike koju sam zapoceo nekoliko dana pre nego sto sam se poceo slabo osecati: zetelac. Studija je potpuno zuta, sa strahovito debelim namazima, ali je motiv lep i jednostavan… u njoj vidim sliku smrti i to tako da ljudi simbolizuju zito koje zetelac kosi… Ali ta smrt nije tuzna, sve se to dogadja po danu, a sunce preplavljuje sve finim zlatnim svetlom."

POSTIMPRESIONIZAM  UVOD  CEZANNE   GAUGUIN  SEURAT

TOULOUSE-LAUTREC  ZAKLJUCAK  LITERATURA